Prethodne godine bile su loše po tradicionalno novinarstvo. Osnovni postulati novinarstva, poput istinoljubivosti, borbenosti, vizionarstva, demokratičnosti i odgovornosti kao da su pali u vodu u sveopštoj trci za povećanjem tiraža, prodajom oglasnog prostora i što bolje prodaje samog medija. Vlasnici se smenjuju, princip ostaje isti - žutilo, skandalozne naslovnice, bombastični naslovi nevezani za tekst, tabloidski pristup ozbiljnim temama, svođenje svakodnevice na vodvilj i parodiju.
Ipak, i pored toga što smo bili spremni da dušu prodamo đavolu rezultati su izostali. Istraživanja pokazuju da tiraži opadaju, a u uslovima krize građanstvo se najpre odriče novina. Medija se odriču i oglašivači jer u opštoj nestašici para izazvanoj krahom njujorške berze najpre treba održati proizvodnju, a tek posle razmišljati o prodaji, plasmanu, reklami.
Međutim, osim finansijskih, tradicionalne medije treba da brine i gubitak poverenja javnosti u njih.
Onlajn
Zasićeni žutilom i konstantnom nedoumicom ko je čiji i ko u čije ime progovara, savremeni ljubitelji prave i istinite informacije se sve više okreću Internetu kao mediju na kome je do informacija moguće doći brzo i iz različitih izvora. Novinarstvo na Internetu godinama unazad evoluira zajedno sa razvojem celokupne mreže, i to u dva pravca. S jedne strane imamo onlajn verzije dnevnih novina i magazina na netu koji korisnicima ili samo prenose tekstove iz svojih štampanih izdanja, ili predstavljaju novi apgrejdovani segment štampanog izdanja jer se tokom celog dana dopunjuju svežim informacijama i novim događajima. Veliku ulogu u kreiranju sadržaja ovih veb stranica osim novinara imaju i građani novinari koji, kao potpuna novina u svetu medija, imaju mogućnost da komenatrišu i demantuju vesti, stvaraju nove i uz to ih i potkrepljuju multimedijalnim materijalom, tj. nekadašnja publika sada stvara sadržaj.
Drugu stranu razvoja novinarstva na Internetu predstavljaju blogovi, e-portali i elektronski magazinim koji su zapravo samostalni mediji na Internetu. Upravo na ovim elektronskim glasilima rodila se i ta nova vrsta novinarstva nazvana Internet novinarstvo ili onlajn ili, pak, veb-novinarstvo. Kakogod ga zvali teško ga je definisati, jer se pojam onlajn novinarstva stalno širi sa porastom mogućnosti Interneta. Najšire moguće rečeno, veb-novinarstvo je prenošenje informacija u svrhu informisanja i zadovoljavanja društvenih, kulturnih i ostalih potreba čitalaca i publike putem Interneta. Osim toga, te informacije mogu biti u vidu teksta, multimedijalnih zapisa ili drugih oblika zapisa. tako da onlajn novinarstvo polako briše granicu između medijskih poslenika u štampanim i elektronskim medijima.
Ipak, nismo svi novinari
Zbog brzine i dostupnosti vesti na Internetu pred onlajn novinare se postavlja težak zadatak da u svako doba moraju biti sveži i aktuelni. I dok novinar u dnevnom listu ili na televiziji ima čitav dan da pripremi vest za sutrašnje izdanje ili večernji dnevnik, onlajn novinar mora da radi danonoćno, da stvara nove i dopunjuje stare vesti, pazi da nešto ne propusti i tako ne izgubi kredibilitet. To je mukotrpan, iscrpljujući i zahtevan posao koji ne može svako da radi. Zbog toga svi veliki svetski i evropski univerziteti pored grupa za žurnalistiku i elektronske medije imaju i posebne odseke za onlajn novinarstvo.
Kod nas je ova vrsta medijske edukacije tek u začetku. Prva škola veb-novinarstva u našem okruženju počela je da funkcioniše marta 2008. godine pod okriljem UNS-a, a uz podršku harvardske organizacije za unapredjivanje znanja u oblasti interneta i građanskog novinarstva Rising Voices. Škola upravo upisuje treću generaciju polaznika, obuka traje tri meseca i osim uvida u specifičnosti internet novinarstva svojim polaznicima pruža priliku i da nauče da kreiraju i uređuju veb-sajtove i na pravilan način upotrebe različite sadržaje za kreiranje veb-zapisa, a tu je i simulacija redakcije, pisanje i istraživanje.
Pitali smo rukovodioca i jednog od predavača škole Ljubišu Bojića kakvo je mesto Srbije u odnosu na svet kada je veb-novinarstvo u pitanju.
- Sem što neki mediji prebacuju (lopataju) sadržaj iz štampe i s televizije, što nije dobro, naši informativni portali imaju dinamične banere koji odgovaraju "balkanskoj estetici", a u stvari odvlače pažnju publike i skraćuju vreme posećenosti veb-entiteta. Ljudi još uvek misle da ako je nešto šareno i leti, to je onda i dobro. Tako nešto više ne možete videti na nekom ozbiljnom stranom onlajn glasilu jer je pojava trepćućih banera aktuelna 90-tih, u ranim fazama Interneta, sada prevaziđena. Sem nekih izuzetaka onlajn redakcije u Srbiji ne shvataju važnost društvenih medija. Radije bi bili zatvoreni za mišljena građana. Oni ne integrišu društvene medije u svoje portale. Pohvalni su primeri RTS i B92 koji su mišljenja građana uključili u svoj televizijski program putem Interneta. Komenari na informativnim sajtovima se često cenzurišu za oprečna mišljenja, što informativne portale košta posetica – kaže Bojić.
*Možete li iz prve ruke da nam navedete prednosti i mane onlajn novinarstva u odnosu na klasičnu štampu, radio i tv?
- Pri pojavi novih medija kroz istoriju novi je uvek ličio na prethodni, radio je ličio na štampu, televizija na radio, a Internet liči na to sve zajedno. Sada Internet raste i počinje da se razlikuje od svih drugih medija. Dvosmerna komunikacija dozvoljava da se čuju mišljenja publike. Komentari postaju sastavni deo veb-zapisa. Internet se razlikuje od etarskih medija i štampe jer omogućava i kombinaciju teksta, fotografija, naracije itd. Ilustracije su multimedijalne i kontrolišu ih korisnici, kao na primer "Gugl maps" (Google Maps) ili "Svivel" (Swivel) aplikacije. Tekst je linkovan, kratak i drugačije predstavljen nego u štampi. Žanrovi su drugačiji.
*Hoće li veb-novinarstvo zameniti štampu? Vaša teorija...
- Veb-novinarstvo neće izbrisati štampu, ali može poboljšati društvo u kome živimo. Aleksandar Bel je mislio da će telefon zaustaviti ratove u svetu zbog razgovora svetskih lidera. Internet omogućava razgovor mnogih s mnogima istovremeno. Ideje se brže šire na vebu, uvodi se pojam virtuelnog identiteta što govori o snazi za manipulaciju ali i pozitivnu promenu u društvu putem "veb 2.0" otvorenog koncepta. Građani novinari imaju svoju šansu na Internetu. Zato polaznici i predavači Škole pišu dodatak kodeksu novinara koji su usvojili UNS i NUNS. Dodatak će se odnositi na veb-novinarstvo i njime želimo da pokažemo svesnost novinara da su se mediji zančajno promenili. To će biti i smernice profesionalnim i građanskim veb-novinarima.
* Da li bavljenje online novinarstvom moze biti dobar izvor zarade, tj. da li ovaj vid medijskog rada moze biti dobra alternativa novinarima koji često ostaju bez posla?
- Onlajn novinarstvo dopušta da radite za informativne portale. Blic, Glas javnosti, B92, RTS, Pres i drugi mediji imaju svoje on-lajn redakcije. Postoje i e-novine koje izlaze isključivo na Internetu. Ako stariji novinar nauči osnovne veb-novinarske tehnike i žanrove koji su različiti od klasičnog novinarstva, on može da ponudi svoje znanje bilo kojoj onlajn redakciji. Druga opcija koju novinari bez posla imaju jeste rad na odnosima s veb-javnošću za bilo koju organizaciju. Novinari bez posla moraju biti spremni za promenu. Oni ne smeju imati strah od novog i postupati po šablonima. Ako se osećaju dobro kada koriste Internet i ako su spremi da eksperimentišu moguće je brzo savladati prepreke "nepoznatog Interneta".
* Dobri primeri onlajn novinarstva kod nas i u svetu, preporuke...
- Jedinstven primer medija koji crpi svoje vesti isključivo iz blogosfere je "Global vojsis" (Global Voices). Zanimljivu naslovnu stranicu koja je veoma pregledna i "svarljiva" za ljudsku pažnju je sajt "BBC vorld" (BBC World). "Njujork tajms" (New York Times) pravi izuzetne veb-ilustracije koje za izradu zahtevaju saradnju veb-novinara i programera, što povećava vreme izrade.
Ili možda jesmo
Internet je jednom i zauvek promenio novinarstvo tako što je „običnim ljudima“ pružio mogućnost da se uključe u aktivnosti koje su ranije bile vezane samo za profesionalce u medijima. Ono gde su se novinari – građani naročito pokazali jesu blogovi i druge onlajn zajednice koje u prvi plan stavljaju dijalog, informisanost i jednaka prava učesnika. Samim tim izbor materijala koji oni stavljaju na uvid javnosti za razliku od onog iz klasičnih medija nije komercijalno ili na bilo koji drugi način uslovljen. Svako može da objavi tekst, postavi sliku ili video zapis, a samo od njihove aktuelnosti i zanimljivosti zavisi da li će oni privući veću pažnju posetilaca. Interes i zarada ne postoje, a entuzijazam i hrabrost blogera ponekad je zapanjujuća, naročito kada imamo u vidu da su prve i najtačnije infomacije o događajima u Iraku, uraganu Katrin i terorističkim napadima na London pustili upravo blogeri.
Nažalost, hvatajući korak sa novim tehnologijama, u večitoj poteri za kupcima, glasačima, konzumentima proizvoda i ideologija, velike korporacije, organizacije i ostale –cije, počinju i na ovaj način posredno da reklamiraju svoje proizvode, usluge i rešenja, rušeći tako i ovu poslednju oazu možda ne profesionalnog ali, čini se, nezavisnog novinarstva.
